У чин Архимандрита уздигнут протосинђел Николај

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Г. Артемије, служио је у недељу 26. децембра Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење 13 свештеномонаха и 2 свештенођакона. Светом Литургијском сабрању, на дан када Православна Црква слави Свете Праоце Христове по телу, присуствовало је бројно прогнано монаштво из Епархије рашко-призренске и преко тристотине верника из разних крајева Србије. Многи од верника су се и причестили пречистим и животворним тајнама Христовим.

У току Свете Литургије Владика Артемије је у чин Aрхимандрита произвео Протосинђела Николаја (Николића), настојатеља манастира Црна Река у егзилу. Чин Aрхимандрита оцу Николају додељен је после његовог дугогодишњег труда у монашком послушању и крстоносним послушањима настојатеља манастира и духовништва.

Репортажа са Свете Литургије

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!

Духовни рукосад, скупоцену и богочежњиву биљку монаштва, Епископ Артемије расадио је изобилно током 20 година свога пастирствовања у Епархији рашко-призренској. Почевши од Црне Реке, где је та биљка постала видљива, будући израсла из корена светоотачке мудрости и надахнутости, па касније преко многобројних других манастира Епархије рашко-призренске, где је Христос поставио Епископа Артемија да обрађује његов виноград и даје му плодове духовне, биљка монаштва рашко-призренске Епархије расла је бујно и разрасла се изобилно.

Стога, и када непријатељ ђаво, покренувши неке од људи који беху спремни да му се ставе у покорност и да му служе, на мрзост и завист према овом подвижнику вере и живота, покуша да распуди стадо слањем вукова у овчијим кожама на место пастира, стадо имајући пред собом пастира доброг и верног, не уплаши се вукова него пође за пастиром.

Плодови духовне борбе и духовног живота, невидљивог за људске очи али видљивог Богу, слатки су и благотворни српском роду. И као што је жртва и труд Преосвећеног Артемија допринела останку српског народа на Косову и Метохији, и српских светиња у корпусу српске духовне баштине, тако ће и биљка монаштва, узгајана дугогодишњим бдењем и молитвом над сваком душом, бити од помоћи своме роду.

И та биљка је данас више него ишта потребна своме роду; у времену када је јерес екуменизма узела маха у Српској Цркви; у времену када Патријарх српски не преза да ”откривене главе” проповеда јерес и да чини јеретичка дела, која су најстрожије санкционисана Светим Канонима; у времену када се Синод Српске Цркве свим силама упиње да исквари праву веру и уведе српски народ у унију; у времену када је већ свима познати Тријумвират запосео главне позиције у Српској Цркви, а пре свега Богословски факултет, и одатле шири отров неправославних и јеретичких учења и чињења…

У том времену позвано је монаштво, као и у свим досадашњим периодима у историји Цркве Божије, да буде главни и непробојни бедем на бранику одбране Вере, да и данас сведочи чисту и неискварену Веру не само својим речима, него и својим животима.

Стога је и данашњи дан, када је Црква добила новога Архимандрита у лику настојатеља манастира Црна Река (сада у егзилу), радост не само за његово братство, не само за монаштво Епархије рашко-призренске, него за цео српски народ и целу Цркву.

Видео запис беседе Владике Артемија

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!

Звучни запис беседе Владике Артемија

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!

Транскрипт беседе Владике Артемија

Извор: www.eparhija-prizren.org