У име Оца и Сина и Светога Духа!

Празник Успења Пресвете Богородице, браћо и сестре, јесте један од великих празника Цркве Православне када прослављамо Ону Која се удостојила да послужи као Мајка оваплоћенога Сина Божијега, Господа нашега Исуса Христа, Који се родио од Ње ради спасења рода људскога. Света Богородица за Свога живота на земљи није много говорила, али сву Своју наду је полагала на Господа и онда када је примила радосну вест да ће родити Сина Божијега, Она је само рекла смирено: „Ево слушкиње Господње. Нек ми буде по речи твојој.“  И Она је била Та Која је пратила раст Сина Свога, Господа Христа, Која је помагала апостоле у њиховом  апостолском делу, Која је била на Голготи за време распећа Господа Христа, Сина Њенога када се испунило пророштво праведнога Симеона да ће мач пробости Њену душу, тј бол за Сином Њеним.

Она је као Мајка осећала сав бол Сина Њеног на крсту, и Она, као Мајка рода људскога, рода хришћанскога, осећа и бол свакога од нас и Она је спремна да свакоме од нас буде на помоћи онда када је призовемо, када Јој се молитвено обратимо. Она је једном приликом рекла слугама на свадби у Кани галилејској када је нестало вино домаћину и слуге се нашле у невољи, она је рекла само: „Све што вам каже учините.“ То Она говори и данас нама  - све што нам каже Господ Христос у Своме Јеванђељу, у Својим Заповестима, треба да учинимо да бисмо испунили назначење своје овде на земљи. Она је пред крај Свога земнога живота зажелела да види све ученике Сина Свога, све апостоле и на Њену молбу и молитву, апостоли су били сабрани око Њенога одра, ношени крилима анђела и на облацима небеским, и Она је њих видела, посаветовала, благословила за даљи њихов рад. Света Богородица је и нас данас овде сабрала, браћо и сестре, са разних страна да се заједнички Богу помолимо, да прославимо овај Њен велики празник Успенија, Њенога Успенија, Уснућа, када је прешла из овога живота у Царство Сина Свога. Тај празник је увек дочекиван и прослављан са радошћу у нашем народу и широм земаљске кугле у свим православним народима. Света Богородица је заштитница и покровитељка свима, она Свој Омофор шири и покрива оне који су у невољи, у страдању, у проблемима у овоме животу.

Али, данас браћо и сестре, поред нас овде сабраних, имамо и ову браћу овде, свештенике који су дошли из братске Грчке да заједно са нама учествују у овоме дивном празнику, да се заједно Богу помолимо, и да нам даду своју подршку и своје молитве да можемо да истрајемо на путу Божијем, на путу страдања кроз које цео наш народ пролази, посебно онај на Косову и Метохији. Ја се њима из дубине душе захваљујем на љубави коју су показали, на ревности која их је довела овде, у наше северне крајеве, да буду са нама ова два-три дана колико ће остати. Ја бих замолио оца Павла да и он са своје стране упути пар речи вама овде сабранима. Он ће говорити на своме матерњем језику, на грчком, а ја ћу покушати да то пренесем вама, наравно колико то будемо успели. Оче Павле, добро сте дошли.

Архимандрит Павле:

„Захваљујемо се и благодаримо Троједном Богу и Његовој Божанској Мајци који су удостојили мене и остале оце из православне Грчке да дођемо овде и учествујемо данас у овом Светом Литургијском сабрању и да будемо учесници са вама Свете Тајне Евхаристије која је Тајна Царства Небескога. Захваљујемо се Владици Артемију и игуману ове обитељи, оцу Варсануфију, који су прихватили нашу жељу, нашу молбу и позвали нас да данас будемо овде са вама и да учествујемо у овој Евхаристијској радости. Ми, ваша браћа из Грчке, вас доживљавамо и осећамо као нашу драгу и вољену браћу у Христу, јер нас сједињује једна иста Православна Вера. Грчки народ, као и српски народ, у већини је православан народ. У далекој Грчкој пратимо и изучавамо животе светитеља који су живели и Богу угодили овде у вашем народу. Њихов свети живот нас надахњује и руководи. Но још више разне невоље и страдања српског народа, колико у овом нашем времену - толико и у ранијим временима, чине нас да саосећамо и да састрадавамо са вама на крстоносном путу и ходу који пролази српски православни народ.

Када смо сазнали од средстава информисања и од православне штампе у Грчкој за велко искушење које сада пролази ваш Владика Артемије - мислим на његово удаљавање, под притиском страних сила, од његове пастве, од његове митрополије, заболело нас је из дубине душе и срца нашега. Мноштво чланака и текстова објављених у грчким православним и другим новинама приказују ово страшно искушење Владике Артемија. И када смо ми сазнали за тај догађај, када смо били обавештени, имали смо поверење у реч апостола Павла који каже: „Ако страда један уд тела, онда страда цело тело.“ И будући да смо ми заједно са вама, браћо и сестре, једно тело Господа Христа, једна Црква, ми смо такође страдали и саучествовали са вама, и учинили смо напор да дођемо овде и да на лицу места се уверимо и сагледамо истинитост онога што новине објављују. Велико смирење и трпљење нас потреса. Изузетно пастирско дело које је ваш Владика развио у неколико последњих деценија чини да га поштујемо и да га сматрамо за једног од значајних отачких личности, јер верујемо непоколебљиво да ваш Владика Артемије следи пут Светих Отаца и као што су и Свети Оци били клеветани, прогањани и доживљавали многе невоље, тако и Владика Артемије, следујући Светим Оцима, данас носи један велики и тежак крст и показује се као један од оних који су остали верни учењу и ставу преподобног Јустна Ћелијског.

Владико, Ви сте пример на који треба да се угледамо. Ми се надахњујемо Вашим примером и Вашим трпљењем које показујете. Помолите се Богу да Вас и ми следимо макар у маломе. Ми никада нећемо да Вас заборавимо у Грчкој. И молићемо се Господу Христу и Светој Богородици Чије Успење данас славимо, да Вам даде снаге и храбрости и просвећење и да води Вас и Ваше стадо према Царству Небескоме. Амин.“

Владика Артемије:

Захваљујем се оцу Павлу и осталим оцима на њиховој љубави коју су показали. Наравно, ово су мало преувеличане речи похвале, али моја је дужност била да преведем све што су рекли. Сада ја ћу замолити да отац Анастасије подели нафору вама свима овде, да примите благослов и од браће Грка.