Године 1978 тадашњи јеромонах Артемије са благословом свог духовног оца - Преподобног Јустина ћелијског, са места професора богословије "Свети Кирило и Методије" у Призрену, долази у мали и непознати пустињски манастир Црна Река и то на настојатељско место. На послушању настојатеља манастира остаје све до 1991. године када је изабран за Епископа Епархије рашко-призренске. Периоd његовог игуманства је истовремено златни период црноречког манастира. Манастир је у том периоду изашао из анонимности у којој је таворио пуних 700 година, извршена је материјална и духовна обнова манастира. Братство се умножило на 15 чланова што је у каснијем периоду било значајно за оживљавање нових манастира у Епархији.

У периоду 1957 - 1991. год. Епископ рашко-призренски био је Владика Павле -  потоњи Патријарх српски. Он је у црноречком манастиру замонашио у расофоре шест искушеника које је за узвишени монашки шин припремао и привео управо Авва Артемије. Наредних неколико чланака говоре о тим монашењима у расофоре.