Од почетка настанка проблема званог „случај Артемије“, било је доста оних који су Наше ставове у потпуности разумевали и свесрдно подржавали. У новије време код неких од њих дошло је до извесног колебања, збуњености, неодлучности да Нас следе. Како сазнајемо, на овај или онај начин, у последње време њих, као вернике, муче нека питања и недоумице, која за њих представљају „камен спотицања“, те нису у стању да Нас и даље онако отворено подржавају и следе на Нашем литургијском и еклисиолошком путу. У најбољој жељи да тим Нашим пријатељима и доброжелатељима помогнемо да разреше и превазиђу своје недоумице, покушаћемо да у најкраћем објаснимо неке Наше потезе и ставове, који управо и представљају за њих „камен спотицања и стену саблазни“. Уверени да су они, и поред тога, остали Наши пријатељи, истина, моментално у невољи, у дилеми „коме ће се приволети царству“, Ми им се као таквима и обраћамо у намери да им, као пријатељ пријатељу, помогнемо да превазиђу моменталну кризу.

У наредном прилогу доносимо одабране одговоре Владике Артемија на питања постављена на трибини о Косову. Трибина је одржана у Ваљеву 19. фебруара 1992. године. У једном одговору Владика Артемије, седам година пре бомбардовања, описује страдање српског народа на Косову и Метохији.

Звучни сегмент са трибине у Ваљеву

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!

Транскрипт сегмента трибине у Ваљеву

Питање из публике:...духовнога, прозорљивога, Боговидачког, који је могао то да формулише овако: „Браћо Срби, ко ломи славски колач и славску свећу пали, за безбожника не гласам.“

Владика Артемије: „Хвала на овом питању. Ја могу да вас обавестим и да кажем да су то теме разговора не само овога Сабора, него свакога Сабора и не само Сабора, него свакодневне теме нашег разговора и наше бриге. Ми смо и у мају са нашега Сабора у Меморандуму то врло јасно истакли и написали шта је обећано а да није учињено, и да смо тражили и захтевамо из дана у дан да нам се врате црквена имања, да нам се врате одузете зграде, да се дозволи веронаука у школи као што је у осталих културних народа. Али, знате, узалуд је куцати у врата глувога. Глуви не чује и врата не отвара. Да ли су они баш глуви, то је велико питање, али да нас не желе да чују и да испуне оно што су обећали, то је сигурно.“

У манастиру Липовац, 15. јануара 2009. године, у оквиру Пете зимске духовне академије, одржана је трибина на тему „Распето Косово”. На трибини је о страдању Цркве и народа на Косову и Метохији говорио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски  Г. Артемије. Наредни прилог доноси управо то излагање Владике Артемија као и одговоре Епископа Нишког Г. Иринеја и Епископа Артемија на питања присутних везана за актуелна збивања у Цркви.

„Видовдан и Косово у српском народу - духовна вертикала и историјска хоризонтала” (Рашке духовне свечаности 2007. год.)

Један од заштитних знакова Рашке јесу „Рашке духовне свечаности”, манифестација културе у организацији Центра за културу „Градац” и Туристичке организације Рашка, а под покровитељством СО Рашка и Министарства културе Републике Србије. Ова манифестација се одржава сваке године средином августа у трајању од седам до десет дана. Један од учесника Рашких духовних свечаности 2007. године био је и Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Артемије. Видео запис у наредном прилогу доноси веома запажено предавање Владике Артемија на поменутој манифестацији под називом „Видовдан и Косово у српском народу - духовна вертикала и историјска хоризонтала”.